У акцији: YT9TP Пеђа, YU1ZZ Милан, YU1AN Жико, YU2STR Струја, YU4RAA Горан.
Након неколико недеља посла око санирања и чишћења нове просторије радио-клуба, стигли смо и до кречења!
Већ после прве четке, све је почело да изгледа другачије: чистије, свежије и лепше.
Фото: YU4JSH Јелена
Фотографија направљена поводом посете Владимира RW4CB давне 1984. године нашем радио-клубу.
Горе: Дуги YU1WS, Раде Илијаж, Радетов друг из школе
Доле: Вељаш YU2AWW, Милан YU1ZZ, Вуле YU1PI, Владимир RW4CB, Мира YU1UY.
Први пут се радио-аматери у Ужицу помињу 3. јуна 1947. у огласу Савезног одбора за радиоаматерство којим је оглашена одлука да се одобри рад иницијативним одборима друштава радио-аматера у Београду, Титовом Ужицу и Панчеву.
Према часопису „Радио-аматер“ број 6/7 из 1947. године, прво друштво радио-аматера „Никола Тесла“ у Београду је основано 2. јула 1947.
Одмах за њим, основано је радио-аматерско друштво „Ацо Вучковић“ у Титовом Ужицу али тачан датум оснивања није наведен.
Треће је радио-аматерско друштво „Михајло Пупин“ у Панчеву које је основано 28. септембра 1947. а четврто је друштво радио-аматера „Александар Попов“ у Зрењанину, основано 26. октобра 1947. године.
То су прва радио-аматерска друштва основана после другог светског рата.
У суботу, 3. октобра 2015. у Севојну, у организацији Радио клуба „Севојно“, YU1AAX одржани су испити за радио-аматере прве, друге и треће класе.
За испите је пријављено једанаест кандидата из Ужица, Севојна, Чачка и Горњег Милановца, а положило је девет кандидата.
Из нашег клуба је испите полагало три кандидата, један за прву (Филип Ђурић YT1PRO) и двоје за трећу класу (Горан Пошташ и Јелена Хлубек-Супуровић) и сви су положили.
Испитну комисију Савеза радио-аматера Србије су чинили: Милан Миловановић YU1ZZ, Бобан Јовановић YT1JB и Градимир Исаиловић YU1IG.
Радио-аматерска диплома „Ужичка република“ установљена је у знак сећања на дане „Ужичке републике“, прве слободне територије у окупираној Европи која је постојала од 24. септембра до 29. новембра 1941.
Многи радио-аматери су сматрали да је то најлепша диплома на свету. Била је веома тражена а њено освајање је сматрано престижом јер није било лако освојити је.
Диплома се освајала за урађен одређени број веза са станицама са територије некадашње „Ужичке републике“ у периоду од 24. септембра до 29. новембра сваке године.
Постојале су три дипломе: бронзана, сребрна и златна. Које су морале бити освајане тим редоследом и свака следећа је била све тежа.
Дилома више није актуелна, мада постоји жеља ужичких радио-аматера да је поново активирају у неком облику.
Радио-клуб је после безмало десет година поново добио просторије. Управни одбор Градског културног центра је својом одлуком доделио радио-клубу једну од просторија згради ове установе.
Активности радио-клубова су специфичне и практично немогуће без просторија због потребе да се постави радио-аматерска опрема и организује обука оператора.
Без просторије и активност нашег радио-клуба је била отежана и сведена практично само на учешће у такмичењима са клупске такмичарске лоакције у Врутцима и са других приватних локација.
Међутим, основа за опстанак радио-клуба је обука младих заинтересованих да постану радио-аматери и за то је неопходно имати просторије у граду, погодне за држање предавање и практичан операторски рад.
Добијањем просторије за радио-клуб у Градском културном центру, поново се стварају услови да се обнови пуна активност,а пре свега да се започне са радио-аматерским курсевима.
Поред тога, биће инсталиране и радио-станице за све радио-опсеге и одговарајући антенски системи што ће омогућити младим операторима редован практичан рад. Ове станице ће уједно имати и улогу управне станице у радио-мрежи за опасност чији ће центар бити у радио-клубу.
Сада је најважније просторије уредити и опремити. Има доста посла па очекујемо од активних и старих чланова клуба да се укључе и помогну, колико ко може.
