Категорија: Рачунарска секција

Подстрек преко пола планете

Синоћ је радио-клуб посетио његов стари члан који већ преко двадесет година живи и ради у Канади – Ненад Лазовић. Он је у историји клуба записан као неко ко је почео рачунарско описмењавање Ужичана, водећи прве школе програмирања давне 1985. године управо и нашем радио-клубу.

Повод Ненадове посете није било само дружење са старим пријатељима и подсећање на стара добра времена.

Ненад у Канади има успешан приватан посао у области инфомратике и често има потребу да ангажује спољне сараднике, а жеља му је да то буду млади програмери и електроничари из Србије, а нарочито из Ужица.

Његова посета је у ствари била и мало представљање шта је то у области информатичких технологија што је данас актуелно, каква знања се траже и какве су могућности да млади нађу послове преко Интернета.

Ненад је пренео веома охрабрујуће вести – за свакога ко има знање посла има. Нарочито је повољно за програмере јер они не морају много да улажу у опрему да би учили и радили већ само треба да уложе сопствени труд и време, а посао се лако нађе преко Интернета и ради код куће.

Наши млади чланови, пред којима је тек озбиљно школовање, су, са великом пажњом и интересовањем, слушали и упијали шта им је све Ненад преносио.

Ненад није дошао празних руку. Донео је као поклон конструкторској секцији три развојна комплета за електронику заснована на мини рачунару Raspberry Pi са намером да се у радио-клубу створе услови да млади Ужичани могу на њима да раде, уче и усавршавају се.

Raspberry Pi је као развојна платформа вишестуко употребљив. На њему се може савладати и учити рад на оперативном систему Линукс, може се учити програмирање, може се учити конфигурисање и рад са разним серверским апликацијама, може се радити веб, може се радити мултимедија, а могу се радити и разни пројекти из области електронике.

Дружење са Ненадом је било и пријатно и занимљиво и веома корисно. Настојаћемо да његову иницијативу преточимо у дела и да омогућимо младим Ужичанима које интересују програмирање, елекроника и друге информационе технологије да се усавршавају.

Конструкторска секција – вече за микроконтролере

Вече за микроконтролере је водио Душан Павловић (Павла), пошто је то његова пасија.

2016-05-11-konstruktorska-sekcija

Најпре је показао како се ардуином контролишу РТЦ модули (Real Time Clock), два различита типа, један повезан серијском везом а други SPI протоколом. РТЦ модул представља часовник који Ардуино може да подеси и да га користи да ишчитава време. РТЦ модул чува време и када је уређај искључен јер има независно напајање из литијумске батерије. То је важно за све примене где је потребно знати тачно време.

Андрија је донео неке компоненте које је набавио а међу њима су пажњу привукле РГБ светлеће диоде, тако да се дошло наидеју да се једа диода прикачи на ардуино и испроба како ради. Павла је водио главну реш и показао је како се управља са све три диоде појеидначно, у комбинацији а на крају је направио и мали лајтшоу са приказивањем спектра боја које се могу добити мешањем три основне боје.

Испробали смо и развојну платформу за PIC микроконтролере, коју је конструкторска секција недавно добила. Утврдили смо да ради, јер је микроконтролер на плочи већ испорограмиран да рпави разноразне ефекте, али нисмо успели да ј еповежемо на рачунар јер се ојавиопроблем са драјверима за Windows 10.

Мире је дошао са занимљивом шемом осцилатора са једним транзистором коме се не користи база па је и то склапано и ипспробавано.

Договорили смо се и да заједнички обиђемо радње у граду да сви којима недостаје нешто од ситног алата то набаве, а договорили смо се да искористимо прилику да ће нареднх десетак дана електрична централа на Плажи бити отворена за посетиоце, да заједнички одемо и видимо тај музеј.

Све у свему вече је било богато и интересантно.

Конструкторска секција добила развојни систем за PIC микроконтролере

Филип Вранешевић, млади Ужичанин, стручњак за елекронику који сада живи и ради у Београду, чувши да је у радио-клубу почела са радом и конструкторска секција јавио се са лепим поклоном.

Он је у радио клуб донео и поконио своју развојну плочу EasyPIC5, намењену за развој апликација за Microchip PIC контролере, коју је користио за време студија. Он сада ради на развоју софтвера и хардвера на другим платформама па му ова плоча није потребна.

Филип Вранешевић

Филип, иако није лиценцирани радио-аматер, са радио-аматеризмом се срео још као средњошколац када је учествовао у изградњи некомерцијалне ужичке бежичне мреже. Тада је правио прве кораке у градњи антена, и уређаја, што га је одвело и на електротехнички факултет.

„У суштини, мени је пуно значило што сам био део мреже док сам био у Ужицу па сам хтео нешто да вратим тој заједници. Такве организације су врло значајне за људе у мањим срединама и због тога свако треба да их подржи колико може.“

Овај леп Филипов гест омогућиће младим нараштајима да лакше уђу у свет електронике.

А шта је у ствари то што је Филип донео у радио-клуб?

EasyPIC5 је развојно окружење које омогућава развој и тестирање програма за Microchip контролере. Радио се о веома популарној серији микроконтролера за професионалну примену.

Плоча подржава 128 разних микроконтолера у кућиштима са 8, 14, 18, 20, 28 и 40 ножица.

Шта се све налази на плочи:

  • брзи УСБ програматор тако да је за повезивање са рачунаром потребно само инсталирати драјвер.
  • RS232C прикључак којим се може комуницирати са микроконтролером.
  • УСБ прикључак који се може корситити са микроконтролерима који то подржавају.
  • 4-сегментни ЛЦД екран који може бити повезан на микроконтролер.
  • Уграђени краткоспојници којима се за сваки пин може подесити pull-up или pull-down стање.
  • конфигурисање система помоћу уграђених ДИП прекидача.
  • два потенциометра за тестирање А/Д функција. Улази су подесиви краткоспојницима.
  • директни прикључци за све ножите микроконтролера з аповезивање спољних уређаја и компоненти.
  • 36 тастера који су повезани на све прикључке микроконтролера. Напонски ниво који ће се применити на притисак тастера се подешава краткоспојницима.
  • ресет коло
  • сензор тепмературе
  • напјање може бити преко УСБ прикључка или са посебног исправљача 8 – 16 V AC/DC
  • 36 LED које приказују логичка стања свих прикључака микроконтролера.
  • замењиви кристални осцилатор
  • PS2 прикључак за повезивање тастатуре или миша са микроконтролером.

За младе конструкторе, који су до сада имали прилику да раде само са Ардуино контролерима, ово ће бити заиста велика ствар.

Први лиценцирани АПРС чвор у Србији се налази у Ужицу

Данас је стигла од РАТЕЛ-а дозвола за АПРС чвор у Ужицу за наш радио-клуб.

По информацији из Савеза радио-аматера Србије, ово је прва дозвола издата за примопредајну радио-станицу за радио-аматерске дигиталне комуникације у Србији.

АПРС чвор је добио позивни знак YU0XUE. Опрему је набавио, саставио и поставио Пеђа YT9TP.

yu1abh-yu0xue-dozvola-m