Радио-аматери, стручни ентузијасти
Марија Вранић · март 29, 2019
УЖИЦЕ – Не зна се тачно колико је радио аматера изнедрио ужички Радио-клуб „Ацо Вучковић“ за више од 70 година постајања, али се зна да су у њему стасавали ентузијасти за радио технику, електронику и електротехнику са познавањем страних језика, географије, топографије, конструкторства и астономије.
Један од њих је и седамнаестогодишњи Јанко који је желео да сазна како је могуће да се оствари веза без телефона и интернета. За четири године бављења радиоаматеризмом постигао је светске резултате на такмичењима.
„Имам више од 12 хиљада остварених контаката са различитим људима. Идем на страна и домаћа такмичења. Страна трају и до 48 сати што подразумева врло мало спавања уз констатнтан рад. Три пута сам био светски првак у мојој руки (rookie) категорији“, каже Јанко.
Да су на почекту најдраже везе са удаљеним земљама, а касније са земљама у којима је неразвијен радиоаматеризам потврђује Кристина, једина девојка у клубу. Она истиче да поред занимљивости, овај хоби пружа знања која нигде друго не могу да се науче.
„Најбитније је да сам научиш да направиш антену, подесиш станицу и направиш додатну опрему. Радио-аматеризам напредује са техником, па су доступне и дигиталне технологије, може да се научи и програмирање и микроконтролери“, каже Кристина Јанковић.
У ужичком клубу сада има око 50 чланова. Одржавају радио-станице, такмиче се, праве уређаје и антене. Кажу, свако може да постане радио-аматер само би требало да је радознао, да полози стручни испит и добије лиценцу.
„Настојимо да привучемо младе које занима техника, преко електронике и рачунара, али брзо им се свиде радио станице. То је другачије, то је вештина. Свако може да узме мобилни телефон или преко интернета да се исприча с неким, али то урадити преко радио станице је посебан доживљај“, прича Предраг Супуровић.
Још једну велику улогу има радиаматеризам за младе људе, а то је да их склони са улице, заинтересује за конструкторство и створи пријатељства широм света.
„Интересовања радио-аматера су слична свуда широм света. Ја да одем у било коју земљу, видећу антене, препознаћу радио-аматера и можда се упознати с њим“, додаје Јанко.
Док млади одмеравају снаге на такмичењима, знање праву улогу игра у време кризних ситуација. За време бомбардовања радио аматери су били незваничан начин комуникације и добили су орден за заслуге, али кажу, у мирним временима препуштени су сами себи. Кажу још и да би им значила подршка државе – да знају да се за њих зна и да су део система који цени то сто потенцијално могу да пруже.
